Šta im nije rekao:
„stalno smo išli pod nazivom rekonstrukcije već postojeće „Užarije“
locirane usred mesta i okružene sa privatnim kućama i baštama, a nikad
nismo smeli reći da je to novogradnja. Bio je to mukotrpan put…“

Kako je izgrađeno naselje:
„Svoje zemljište u vlasništvu nismo imali ni pedlja, pa nije bilo ni čudno
što smo gradili takozvani Ritić, nasipali baru, napušteno zemljište i u
ritu skladišta. Jedino je u svemu tome bio plan da gradimo novu fabriku
između Gložana i Čelareva“

Možda ste se nekad pitali ko su ljudi koji menjaju svet, pomeraju granice i
vode nas u budućnost. To su ljudi sa vizijom. U izgradnji Čelareva
učestvovalo je mnogo stručnih i vrednih ljudi, ali niko nije bio takv
vizionar kao Momčilo Momo Karanović. Imao je sposobnost da do detalja
zamisli budućnost i da je nepokolebljivom upornošću ostvari. Nesvakidašnji
karakter bio je presudan za izgradnju Tekstilnog kombinata Dunav i
stvaranje mesta po meri modernog čoveka kakvo do tada nije viđeno na našim
prostorima.

TK DUNAV

TK Dunav je imao najveći uticaj na izgradnju vodovoda, strujne mreže,
asfaltiranje ulica i izgradnju važnih objekata kao što su škola, pošta i
ambulanta. Čelarevo je krupnim koracima gazilo u budućnost pokazujući da u
njoj ima mesta za talentovane ljude, pa čak i umetnost.

Jovan Bikicki je unutar fabričkog kruga TK Dunav izradio vitraž kolosalnih
razmera, dok su skulpture Jovana Soldatovića raspoređene po celom naselju.
Za projekat u Čelarevu 1977. Godine Ljiljana Jovanović-Anđelković dobila je
1. nagradu 77. salona arhitekture u Beogradu „za opšte
arhitektonski-prostorno-enterijerno rešenje sa izrazitim humanističkim
vrednostima i uspelim detaljima“.